Često zaboravljamo da se komunikacija odvija i na verbalni i
na neverbalni način. Setite se da mala deca prvo neverbalno komuniciraju:
osmehom, plačem, mahanjem, dodirom, pokazivanjem prstom, itd. Kada i dobro
govorimo neki jezik, neverbalna komunikacija se podrazumeva. U stvari, često i
mnogo više iskomuniciramo neverbalno nego verbalno. Zbog čega se onda neverbalna
komunikacija izostavlja u nastavi engleskog jezika?
Od odraslih neretko čujem kako sa podsmehom govore o ljudima
koji engleski govore i „rukama i nogama“ ne razumejući da je to prirodna i
nezaobilazna prva faza u učenju jezika i kasnije, ukoliko se koristi s pravom merom,
značajni dodatak bez kog govor zvuči neprirodno. Pored jezika tela, možemo koristiti
i intonaciju da prenesemo poruku, npr. da potvrdnu rečenicu pretvorimo u
upitnu.
Dakle, slobodno mahnite nekom da uđe ukoliko se ne možete
setiti kako se kaže „Uđite!“. Ne morate čekati lekciju o postavljanju pitanja u
engleskom („večito“ pitanje da li je „do you..., would you....ili „are you...“) da biste nekom
ponudili kafu. Sa osmehom izgovorite „Coffee?“ uzlaznom intonacijom i podignite
obrve. J
No comments:
Post a Comment