Iako se teoretski insistira na razvijanju jezičkih veština (čitanje (razumevanje teksta), pisanje (komunikacija pismenim putem), slušanje i govor), mnogi nastavnici stranih jezika, iz različitih opravdanih i neopravdanih razloga, insistiraju na znanjima O JEZIKU. U skladu s tim, u školi se obično ocenjuje diktat, čitanje naglas, usmeni iz gramatike, pismene vežbe iz gramatike, vokabular iz lekcija, itd. Pri tom, sposobnost komunikacije (što je i funkcija jezika) ostaje zanemarena. Nije redak slučaj da učenik odlično komunicira uz napredan vokabular, a da ima dvojku ili trojku u školi. Slično, neki učenici češto nabubaju gramatiku za test ili prepišu-:) te imaju peticu a nisu u stanju ni posle nekoliko godina učenja tečno kažu o sebi 15 rečenica. U oba slučaja motivacija za dalje učenje opada. Dakle, sa naglaskom na lingvistička znanja, izgleda da se u školama ide s pretpostavkom da svi koji uče engleski, pohađaju nastavu engleskog da budu profesori engleskog.
Smatram da su veštine govora i slušanja ključne i da bi na njima trebalo raditi najviše, pogotovo sa "lažnim" početnicima. Zadivljujuće je koliko toga ne moramo svesno da učimo. Moji učenici, u početku sporije, sastavljaju rečenice oslanjajući se na unutrašnji osećaj za jezičke konstrukcije. Grešaka, naravno ima, kao i kada savlađujemo maternji jezik. Vremenom, govor de ubrzava, a grešaka je sve manje. Neverovano je koliko se tačnije govori kada nije fokus na tačnosti, kada Vas neko ne blokira podsećanjem na greške, kada ste fokuirani na ONO ŠTO ŽELITE DA ISKOMUNICIRATE! Gramatika je važna, posebno za temeljnije poznavanje jezika. Međutim, VOKABULAR je, suprotno uvreženom mišljenju, značajniji za komunikaciju. O ovome, doktor nauka, stručnjak za bilingvizam: Vocabulary Learning
Dakle, gramatičke greške su OČEKIVANE u procesu savlađivanja jezika. Nema mesta iščuđavanju, bečenju, jedinicama... Da bismo naučili da vozimo bicikl, padamo bezbroj puta. A jezik, nebrojeno puta kompleksniji, zahteva mnogo više strpljenja i razumevanje za greške.
O AUTORU
Smatram da su veštine govora i slušanja ključne i da bi na njima trebalo raditi najviše, pogotovo sa "lažnim" početnicima. Zadivljujuće je koliko toga ne moramo svesno da učimo. Moji učenici, u početku sporije, sastavljaju rečenice oslanjajući se na unutrašnji osećaj za jezičke konstrukcije. Grešaka, naravno ima, kao i kada savlađujemo maternji jezik. Vremenom, govor de ubrzava, a grešaka je sve manje. Neverovano je koliko se tačnije govori kada nije fokus na tačnosti, kada Vas neko ne blokira podsećanjem na greške, kada ste fokuirani na ONO ŠTO ŽELITE DA ISKOMUNICIRATE! Gramatika je važna, posebno za temeljnije poznavanje jezika. Međutim, VOKABULAR je, suprotno uvreženom mišljenju, značajniji za komunikaciju. O ovome, doktor nauka, stručnjak za bilingvizam: Vocabulary Learning
Dakle, gramatičke greške su OČEKIVANE u procesu savlađivanja jezika. Nema mesta iščuđavanju, bečenju, jedinicama... Da bismo naučili da vozimo bicikl, padamo bezbroj puta. A jezik, nebrojeno puta kompleksniji, zahteva mnogo više strpljenja i razumevanje za greške.
O AUTORU
No comments:
Post a Comment