Friday, December 21, 2018

Primer vesti na engleskom za niže nivoe znanja




BUS STOP PRANK



There is a special bus stop in London. It has a screen. It shows people shocking things. The screen shows big robots, a tiger and an invasion from space. People are shocked to see these things. Their reactions are filmed. It is funny.

1. Pročitajte naglas prilagođeni tekst. Izgovor bi trebalo da bude DOVOLJNO DOBAR (Ukoliko niste, pročitajte: POČETNICI I IZGOVOR ENGLESKIH REČI i  PRAVILA ZA ČITANJE U ENGLESKOM JEZIKU?)
2. Prevedite tekst rečenicu po rečenicu. Podvucite nepoznate reči. (Ukoliko niste, pročitajte: KADA JE PREVOD POTREBAN)
3. Prepričajte tekst trudeći se da prepričavanje bude što više nalik tekstu. (Ukoliko niste, pročitajte: PREPRIČAVANJE SVOJIM REČIMA - DA ILI NE? )
4. Pogledajte originalnu vest (video). (Ukoliko niste, pročitajte: VAŽNOST AUTENTIČNIH TEKSTOVA )
4. Šta mislite o tekstu (What do you think about the text?) - primer odgovora: I (don't) think it is very interesting.

Za sat i po učenik sa nižim početnim nivoom znanja, na ovaj način, pređe oko 8 tekstova.
Ukoliko radite sami, trebalo bi preći dve vesti dnevno na ovaj način, za šta Vam je potrebno oko 15 - 20 min. Svakodnevni rad po dvadesetak minuta ima odličan učinak! 






Thursday, December 20, 2018

Da li insistiranje na gramatičkoj tačnosti usporava proces učenja/usvajanja jezika?

Iako se teoretski insistira na razvijanju jezičkih veština (čitanje (razumevanje teksta), pisanje (komunikacija pismenim putem), slušanje i govor), mnogi nastavnici stranih jezika, iz različitih opravdanih i neopravdanih razloga, insistiraju na znanjima O JEZIKU. U skladu s tim, u školi se obično ocenjuje diktat, čitanje naglas, usmeni iz gramatike, pismene vežbe iz gramatike, vokabular iz lekcija, itd. Pri tom, sposobnost komunikacije (što je i funkcija jezika) ostaje zanemarena. Nije redak slučaj da učenik odlično komunicira uz napredan vokabular, a da ima dvojku ili trojku u školi. Slično, neki učenici češto nabubaju gramatiku za test ili prepišu-:) te imaju peticu a nisu u stanju ni posle nekoliko godina učenja tečno kažu o sebi 15 rečenica. U oba slučaja motivacija za dalje učenje opada. Dakle, sa naglaskom na lingvistička znanja, izgleda da se u školama ide s pretpostavkom da svi koji uče engleski, pohađaju nastavu engleskog da budu profesori engleskog. 


Smatram da su veštine govora i slušanja ključne i da bi na njima trebalo raditi najviše, pogotovo sa "lažnim" početnicima. Zadivljujuće je koliko toga ne moramo svesno da učimo. Moji učenici, u početku sporije, sastavljaju rečenice oslanjajući se na unutrašnji osećaj za jezičke konstrukcije. Grešaka, naravno ima, kao i kada savlađujemo maternji jezik. Vremenom, govor de ubrzava, a grešaka je sve manje. Neverovano je koliko se tačnije govori kada nije fokus na tačnosti, kada Vas neko ne blokira podsećanjem na greške, kada ste fokuirani na ONO ŠTO ŽELITE DA ISKOMUNICIRATE! Gramatika je važna, posebno za temeljnije poznavanje jezika. Međutim, VOKABULAR je, suprotno uvreženom mišljenju, značajniji za komunikaciju. O ovome, doktor nauka, stručnjak za bilingvizam: Vocabulary Learning

Dakle, gramatičke greške su OČEKIVANE  u procesu savlađivanja jezika. Nema mesta iščuđavanju, bečenju, jedinicama... Da bismo naučili da vozimo bicikl, padamo bezbroj puta. A jezik, nebrojeno puta kompleksniji, zahteva mnogo više strpljenja i razumevanje za greške.

O AUTORU

Tuesday, December 4, 2018

Engleski jezik: Postoji li lista reči koju bi trebalo najpre da savladam?


Učite godinama engleski a ipak niste u stanju da se tečno izrazite u svakodnevnim situacijama? Možda godinama gledate filmove na engleskom i razumete skoro sve/dosta ali ne možete da bez preteranog razmišljanja sastavite obične rečenice? Kako aktivirati to pasivno znanje u što kraćem roku?




Puno ljudi kontaktira sa mnom uz gore pomenuti uvod (bojažljivo, kao da im je veoma neugodno, kao da nisu svesni da je taj problem uobičajen).  Zapravo, govorna veština je najčešći problem. 

Prvi korak u poboljšanju govorne veštine je pretvaranje pasivnog znanja u aktivno. Dakle, ako Vas pitam kako se kaže Ova kafa je gorka, imate sekundu do dve da prevedete. Ako ne možete da se setite (a Vi sigurno znate kako se kaže gorak), ja smatram da je ta reč deo Vašeg pasivnog vokabulara, tj. nije "automatizovana".  

Reč gorak je jedna od reči sa mog Spiska najčešće korišćenih reči u engleskom jeziku (oko 1000), sa naglaskom na potrebe ljudi sa našeg govornog područja. Dakle, to nije spisak OSNOVNIH, već NAJČEŠĆIH reči koje su neophodne da bi se obavila opšta komunikacija i pratile vesti (npr. reči attention, delete, apply, set, cancel nisu reči sa nižih nivoa A1 ili A2, a teško biste komunikaciju u digitalom dobu ostvarili bez njih). Drugo, potrebe onih koji uče engleski sa ovog područja nisu iste kao npr. nekog iz Nemačke. Recimo, na ovom spisku se nalazi reč Vienna jer je Beč bitan za nas iz više razloga, a (koliko je meni poznato) samo ga Mađari i mi tako nazivamo (Beč). 

Inače 1000 reči vam omogućava da razumete oko 80% jezika koji vas okružuje, pod uslovom da nije previše specijalizovan (Hwang, 1989; Hirsh and Nation, 1992; Sutarsyah, Nation and Kennedy, 1994). 

Primarni cilj ovog spiska je aktiviranje pasivnog znanja za što kraće vreme. Takođe, na ovaj način obezbeđujemo i da sve reči sa spiska izgovaraju tačno. Sekundarni cilj je ukazivanje na ostale neophodnije reči koje još uvek nisu ni deo pasivnog znanja. Postizanje ovih ciljeva vodi do značajno veće fluentnosti u govoru za mnogo kraće vreme od vremena koje traže metode koje se tipično koriste u školama/na kursevima. Praksa je pokazala da evidentiranje naučenih reči sa ovog spiska deluje veoma motivaciono na učenika. 

Postoji i Lista najčešćih fraza.